Kada se Kejt Vinslet, tek rođena zvezda filma Titanik, pojavila na naslovnici magazina GQ, ostala je užasnuta fotografijom koja je izašla. - Preterali su sa retuširanjem. Ne izgledam tako, niti želim tako da izgledam. Stanjili su mi noge za trećinu. A one su dobro izgledale i kada je fotografija snimljena - požalila se britanska glumica medijima. Slučaj lažne slike je stigao i do BBC-ja, gde je urednik Dilan Džons branio upotrebu fotošopa. Figura Vinsletove je izmenjena "ne više od bilo koje druge zvezde na naslovnici”. - To radimo za sve, bilo da nose veličinu šest ili dvanaest. Skoro svaka fotografija koju vidite u časopisu biće digitalno izmenjena - objasnio je Džons.
Od tada je prošlo skoro dve decenije. Pogledi su se promenili, pa bi danas čuveni javni servis imao više razumevanja za glumicu nego za urednika. Bar sudeći prema vesti da je jedan britanski poslanik predložio da se zabrani tajno fotošopiranje javnih fotografija. Ako njegov predlog postane zakon, lako će ga prepisati i druge zemlje. Tako će sve više ljudi morati da označi koje su slike digitalno izmenili pre no što ih puste na internet i u druge medije.
Zvuči li ovo orvelovski? Da, ako računamo da mnoge namere, ma kako plemenite bile, često skliznu u zloupotrebu i postanu dželati slobode za koju se bore. Namera zabrane je u etičkom pitanju: da li je prikazivanje lica i tela onako kako oni ne izgledaju u stvarnosti nemoralno? Da li će obožavalac neke ličnosti da se pogleda u ogledalo i odluči: E, ovako želim i ja da izgledam. Verovatno hoće. Istraživanja su potvrdila da, na primer, neverovatno veliki broj pratilaca Kim Kardašijan smatra da su njene obline savršene, a koža besprekorna. Poznato je da negativna slika sopstvenog tela dovodi do depresije i drugih mentalnih problema.
Zato je predlog britanskog poslanika razuman za sve one koji su prepoznali da se u stvari odnosi na slavne ličnosti. Dosta ste lagali o tome kako izgledate, likuju pristalice. Ali, druga strana medalje je još tamnija. Na primer, kako će se rešiti ko će i kako kontrolisati kršenje zakona, ko će i kako kažnjavati. Da li ćemo, u nedostatku fotošop policije, svi pasti u iskušenje da postanemo tužibabe?
Zabrana, ili makar upozorenje na najjeftinijeg plastičara na svetu dugo je na stolu. Podrška stiže sa neočekivane strane. Sve više poznatih ustaje protiv upotrebe softvera za sređivanje fotografija u svemu, od magazina do muzičkih spotova. Najnovije pojačanje je Džamila Džamil. Glumica koju volimo kao slavoljubivu zvezdu u seriji Dobro mesto, privatno je drugačija. Postaje pravi krstaš kada je reč o nerealnim standardima lepote, jer su je oni još kao tinejdžerku doveli do ivice smrti od anoreksije. Fotošop je prvi put nazvala đavolom pošto su pratioci pustili jednu njenu fotografiju na internet. - Ja ne izgledam ovako. Filtrirali su me do smrti. Nekada sam pokušavala da dostignem ovaj imidž i bila sam psihički loše - objasnila je 33-godišnja lepotica. Još veću prašinu je podigla Lili Rajnhart, junakinja serije Riverdejl. Kada se u proleće 2018. pojavila na naslovnici filipinskog Cosmopolitana, doživela je šok: i njoj i njenoj filmskoj partnerki Kamili Mendes urednik fotografije je od struka napravio grančicu.
NEREALNI IDEALI
- Kamila i ja smo uložile neverovatan napor da bismo se osećale samouvereno u telima koja imamo. Ponekad je to svakodnevna bitka. A videti kako se naša tela toliko iskrivljuju u procesu fotošopiranja savršen je primer prepreka koje tek treba da savladamo - rekla je glumica. Manekenka Emili Ratajkovski je svoj slučaj upotrebila kao kritiku modne industrije. Pobunila se kada joj je Madame Figaro "smanjio” usne i grudi i kao dokaz priložila neuređenu naslovnicu francuskog magazina. - Svako je lep na svoj način. Svi smo nesigurni u stvarima zbog kojih se razlikujemo od tipičnog ideala lepote. Ja se, kao i mnogi, trudim svakog dana da prevaziđem te nesigurnosti. Nadam se da će modna industrija konačno prestati da guši stvari koje nas čine jedinstvenima i da umesto toga počnu da slave individualnost - izjavila je manekenka. Pre tri godine, Zendaja je tek krčila put do zvezda kada joj je zasmetalo kako izgleda na naslovnici magazina Modeliste. Glumica je na Instagramu objavila fotografije pre i posle da bi pokazala kako su joj zaista skinuli nekoliko kilograma sa već ionako mršavog tela. Magazin je uklonio retuširanu verziju, što je ona pohvalila. - Svako ko me poznaje, zna da se zalažem za iskrenu i čistu ljubav prema sebi - napisala je Zendaja na mrežama. Takođe je objasnila zašto se pobunila protiv softvera za uređivanje fotografija: "To su stvari koje žene čine samosvesnim, ali stvaraju nerealne ideale o lepoti koju imamo.”
Pravi prvoborac u ovom ratu je ipak Ledi Gaga. Ne samo što je ustala zbog svoje ulepšane fotografije na naslovnici, nego je otišla korak dalje. Ohrabrila je obožavateljke da, kako je rekla, uzvrate udarac silama koje ih pritiskaju da se osećaju kao da nisu lepe. Kada je 2013. dobila nagradu Glamoura kao Žena godine, za govornicom se obrušila na magazin zbog štetne upotrebe fotošopa.
- Moja koža izgleda previše savršeno, kosa suviše mekano. Ja ne izgledam ovako kada se probudim - poručila je Ledi Gaga obožavateljkama. - Fer je kada pišete o promeni u svom magazinu. Ali, ja želim da vidim promenu na vašim naslovnicama, kada se promene naslovnice, promeniće se i kultura - imala je pop diva šta da kaže i urednicima.
PROMENA KULTA TELA
Fotošop je već dugo deo kulture slavnih. Baš kao što je davno nagovestio urednik GQ, skoro svim komercijalnim slikama se manipuliše. Suzbiti sve zloupotrebe nije lako. Upotreba alata za uređivanje je široko prihvaćena, ali nije bez posledica. Prosečna osoba, posebno ona koja voli trač izdanja, neće uvek biti svesna kada je fotografija neke slavne ličnost doterana. Foto industrija jeste doprinela da se umanji poverenje u ono što vidimo. Kod nekih ljudi čak izaziva novu depresiju, zbog saznanja da su bili deo marketinga laži. Ipak, moramo da utvrdimo i da li zaista želimo policijski nadzor nad ličnim izborom pojedinca, sa koje god se strane kamere nalazio.
Zakon koji je predložio britanski poslanik u stvari nije nov. Najpre ga je primenio Izrael. Potom je, 2017, Francuska zapretila brendovima i pojedincima sa 44.000 dolara kazne ako se ne pridržavaju upozorenja o fotošopiranju. Ispostavilo se da nije moguće pratiti svaki slučaj, osim ako se ne umešaju i giganti društvenih mreža. Da li je pošteno da mali broj moćnih ljudi kaže šta da radimo i kako da mislimo? Bolji pristup bi bila promena kulta tela. Jer, i nerealne standarde lepote je takođe stvorila neka grupa ljudi u odelima.
Bogati vlasnici industrije zabave, medija i brendova upravljaju kulturom. Ima li dovoljno fotografa koji će se odreći dobre zarade, baciti kompjuterske četkice i vratiti korenima svog zanata? Na primer, pokušati da pronađu bolji ugao snimanja? Ili da se njihovi modeli odreknu ideala koji od njih traži večitu mladost, oličenu u mršavosti, bujnoj kosi i blistavom tenu? Ove ideje jesu utopijske, ali to samo znači da još nisu dostignute, a ne da su nemoguće. Prirodnom obliku se nikada ne može odreći lepota, a ako ga prihvatimo, možemo više verovati spostvenom telu. To je mnogo vrednije i privlačnije od fotošopirane slike koja nas zavodi lažima.
MOŽE I OBRNUTO
Pošto je Kim Kardašijan Vest, kraljica Instagrama - neki bi rekli - i fotošopa - pokazala razgolićeno telo, komentatori su joj se rugali na sve, od veličine zadnjice do celulita. Pošto su je, nešto kasnije, paparaci snimili na odmoru u Meksiku, Kim je primenila drugu taktiku. Optužila je paparace da su joj namerno poružneli telo. Ipak, priznala je da ju je ceo slučaj naterao da redovno vežba i promeni ishranu.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Profimedia