Kada sam upala na Univerzitet Yale, mislila sam da je to neka greška. Kada sam osvojila Oskara, mislila sam da je neka greška, da će svakog trena neko pokucati na vrata i reći: "Oprostite, tu statuu smo hteli da damo nekome drugome, on je trebalo da ode u ruke Meril Strip”, rekla je ni manje ni više - Džodi Foster.
Iako nije zvanična klinička dijagnoza, psiholozi se slažu da je sindrom varalice stvaran. Kao termin nije postojao do 1970. godine, ali gotovo smo sigurni da je bilo mnogo onih koji su se i pre toga tako osećali. Taj osećaj da ste varalica, tj. da ste na neki način manje kvalifikovani od svojih kolega, da manje zaslužujete uspeh i da će vas provaliti ako ne radite duže i više od ostalih, iznenađujuće je česta pojava među uspešnim ženama, kreativcima i studentima, a dolazi u više oblika.
Na primer, često imate stopostotni osećaj da nećete uspeti, od prolazne ocene na ispitu do toga da ćete se osramotiti na sastanku, osećate se kao prevarant u smislu da, i kada uspete, mislite kako je to neka greška i da će vas svakog trena razotkriti. Ne cenite svoj trud i rad te potcjenjujete svoje iskustvo i znanje.
ŽENE SE ČEŠĆE POTCENJUJU
Zbog raznih društvenih okolnosti, muškarci se ređe tako osećaju, pa zbog toga u mnogo više slučajeva love prilike za napredovanje i traže povišice. Više je studija pokazalo da je to pre svega zato što žene često procenjuju sopstvene rezultate kao lošije nego što oni to suštinski jesu, a muškarci ih procenjuju boljima nego što to jesu.
Tako je, na primer, ocenjivanje američkih studenata tokom hirurške prakse pokazalo kako, kada se od njih traži da ocene sami sebe, studentkinje sebi daju niže ocene od studenata, iako procene profesora često kažu da su žene bile bolje.
Istraživanja nekoliko hiljada potencijalnih političkih kandidata u Americi pokazalo je da, uprkos podjednakim kvalifikacijama, muškarci misle da su vrlo kvalifikovan da budu na čelu političke kancelarije 60 posto češće nego žene.
Dodatno, žene će svoj uspeh vrlo često pripisati spoljnim faktorima – Posrećilo mi se, Pomogli su mi ljudi oko mene... Još gore, većina harvardskih studenata, kada nisu položili neki predmet, logično su zaključili da se nisu dovoljno trudili ili ih nije zanimao predmet, dok su se studentkinje češće izjašnjavale u smislu da nisu prirodno talentovane.
ZNATE LI SVOJE MESTO?
Kako je jednom prilikom rekla Šeril Sendberg, bivši COO (Chief Operating Officer) Googlea i LinkedIna, sadašnji COO) Facebooka, autora knjige Lean In i osoba koja je u mnogo čemu zaslužna da je ijedna od tih kompanija postala profitabilna:
"Pre nekoliko godina pomogla sam sekretaru Državne riznice Timu Gejtneru da organizuje sastanak u Facebooku. On je stigao sa četvoročlanim timom u kojem su bile dve iskusnije i dve manje iskusne žene. Posle uobičajenog ćaskanja, pozvala sam sve da se posluže švedskim stolom i zauzmu mesto za stolom. Gosti su, uglavnom muškarci, uzeli tanjire i seli za veliki konferencijski sto. Žene iz tima sekretara Gejthnera poslednje su uzele hranu i zauzele pozicije u ćoškovima prostorije. Pozvala sam ih da sednu sa nama za sto, ali one su ostale na svojim mestima, i upravo zbog toga koje mesto su odabrale, činilo se kao da su više gledaoci nego učesnice”, ispričala je Šeril.
"Posle sastanka, rekla sam im da je trebalo da se priključe stolu kada sam ih pozvala, jer bi i na taj način pokazale da su ravnopravne sa ostalima, što bi dovelo do toga da budu deo diskusije i networkinga, što se u ovom slučaju nije dogodilo." , zaključuje Šeril.
Njene sagovornice su bile, kako kaže, potpuno nesvesne kakav uticaj je imala ta njihova trivijalna odluka.
Činjenica je da ovakve odluke dovode do toga da ćete u većini slučajeva sebe svrstati na nivo koji je ispod vas, pa je veoma važno shvatiti da je takva samoprocena dugoročno pogubna za vaš profesionalni, ali i lični razvoj.
VAŽNOST SAMOPROCENE
Naravno, ne zagovaramo prelazak u egomaniju i hvalisanje, ali uzimajući u obzir to koliko se brzo svet kreće, posezanje za prilikama koje vam se pružaju važnije je nego ikada do tada. Gotovo smo sigurni da ste u nekim trenucima u životu izgovorili rečenice poput: "Nisam sigurna da li bih bila dobra u tome”, "Uf, to zvuči jako zanimljivo i uzbudljivo, ali nisam nikad to radila”, "Još uvek jako mnogo toga imam da naučim na svojoj poziciji”... Takve izjave je potrebno detektovati i na vreme izbaciti iz glave i biti svestan sopstvenih dostignuća.
Takođe, kako je rekao profesor psihologije i menadžmenta Aron Nurik, na Univerzitetu Bentley: "Takve emocije najčešće dolaze iz perfekcionizma i taj stres može potpuno da izmeni vašu percepciju. Ključ je razumeti unutrašnje poruke koje dolaze iz ovakvih osećaja i zatim korak po korak raditi na promeni narativa. Koji je koren ovakvih misli i da li je možda stvar samo okoline u kojoj se krećete? Nezadovoljstvo ili čak stid zbog sopstvenih dostignuća, gotovo neminovno se događa u društvu izuzetno uspešnih ljudi.”
Ili, kako je rekla Lou Manza, takođe profesorka psihologije: "Jasno je da je ovaj sindrom igra psihe. Ako ste nešto postigli, ili u nečemu uspeli, onda budite ponosni na to! Nema razloga da mislite kako to niste zaslužili.”
SINDROM KOJI NE PROLAZI
No, ne brinite se, sindrom varalice nije nešto potpuno nerešivo. Dovoljno je zaustaviti se kada vas prevladaju sumnje oko vlastitog uspeha, i nabrojte razloge zašto ste sve to zaslužili.
A i kako kaže Mišel Obama, takav osećaj kod perfekcionista nikad ne prolazi: "Još uvek imam osećaj sindroma varalice”. Mislim da taj osećaj nikad neće proći, osećaj da me možda ne bi trebalo uzimati toliko ozbiljno. Šta ja znam o životu da bi bila osoba koja govori drugima kako treba da se živi? Jedino što mogu da podelim s vama jesu moja iskustva i razmišljanja, kao i to da većina nas sumnja u svoje sposobnosti, svoju snagu i u to šta je uopšte naša snaga.”
Svi znamo neke vrhunski samouverene osobe koje nemaju razloga da se osećaju tako. Isto tako, svi znamo neke ljude koji bi postigli toliko toga kad bi samo malo više verovali u sebe. Moram da priznam da u svom okruženju nisam primetila da prvi dugoročno postignu uspeh, štaviše, zbog uverenja da već jesu dovoljni genijalci, ne rade dovoljno na sebi, ne edukuju se i ne razvijaju se, nego ostaju na istom nivou znanja, što današnji svet baš i ne prašta.
No, isto tako, druga kategorija ljudi, bez obzira na to koliko radi na sebi, neće podići glas i izboriti se za sebe, nego će dopustiti da im ovi prvi stavljaju etikete vrednosti. Što baš i nije najbolji izbor, jer, nažalost, ljudi će retko dopustiti drugome da se oseća bolje i dati mu vetar u leđa. Ovaj (kvazi)meritokratski svet to baš i ne dopušta. Stoga, imajte na umu da u toj darvinističkoj igri na tržištu rada morate ipak sami sebi biti najveći navijač!
POZNATE "VARALICE”
Tina Fej
"Divota sindroma varalice je u tome da se kolebate između ekstremne egomanije i osećaja varalice koji vas obuzima: Ja sam varalica! O bože, na tragu su mi, tako da samo pokušajte da iskoristite egomaniju kada dođe i uživajte u njoj, a onda se provucite kroz ideju o sebi kao o varalici. Tek sam nedavno shvatila da su gotovo svi varalice, pa se trudim da se ne osećam baš jako loše zbog toga.”
Maja Angelou
Jedna od najnagrađivanijih autorki na svetu jednom prilikom je rekla, posle svoje 11. knjige, da svaki put kad piše novu, pomisli: "Uh, to je to. Sada će svi saznati da sam varalica. Predugo sam uspela da ih zavlačim.”
Meril Strip
Meril je glumica s najviše Oskara u istoriji, ali kada su je pitali hoće li zauvek da glumi, rekla je: "Sumnjam. Svako malo, pomislim: Zašto bi neko želeo da me vidi ponovno u filmu?’ I ovako i onako, ne znam da glumim, pa zašto onda uopšte radim ovo?”
Mišel Obama
"Još uvek imam osećaj sindroma varalice. Mislim da taj osećaj nikada neće proći, osećaj da me možda ne bi trebalo uzimati toliko ozbiljno. Šta ja znam o životu da bih bila osoba koja govori drugima kako treba živeti?”
Natali Portman
”Kada sam primljena na Harvard, 1999. godine, pomislila sam da to mora da je neka greška, da nisam dovoljno pametna da budem u društvu ovih ljudi i da ću svaki put kad otvorim usta morati da dokažem da nisam samo neka glupa glumica.”
Tekst: Redakcija MissBloom
Foto: Profimedia