Hidratacija organizma osnovni je preduslov za blagostanje celog organizma, te se voda smatra ključnim i najzdravijim napitkom.
Šest do osam čaša vode dnevno optimalna je doza koja zadovoljava potrebe tela, a i više ukoliko se bavite fizičkom aktivnošću ili su napolju visoke temperature.
Mnogo je teorija o tome kada treba piti vodu. Neki nutricionisti kažu da nikako nije dobro piti vodu pre i uz obrok jer usporava varenje hrane, dok drugi ističu da za to nema naučnih dokaza i da voda samo može da pomogne. Bez obzira koji pristup vam više pije vodu, voda je ključni element koji u organizam unosimo i kroz hranu i druga pića. Voda učestvuje u gotovo svakoj funkciji u telu.
Reguliše telesnu temperaturu, izaziva hemijske i metaboličke reakcije, pomaže u otklanjanju otpadnih materija. Voda kao glavni sastojak krvi doprinosu transportu hranljivih materija u ćelije.
Pored toga, uz vodu lakše se gube kilogrami, organizam brže izbacuje toksine, doprinosi većoj energiji i lakšoj koncentraciji, a njeno dejstvo se vidi i na koži koja doprinosi da ona bude lepa, glatka i čista.
Obratite pažnju na minerale
Sve su to stvari koje manje-više znamo, ali postavlja se pitanje koja je voda dobra za nas, budući da je sve češće kupujemo, jer ona iz vodovoda nam ne prija iz različitih razloga - lošeg je ukusa, sadrži previše kamenca...
Takozvana česmovača uglavnom je bakteriološki ispravna, ne sadrži previše natrijuma, što je vrlo važno, ali ima manjak minerala. Na tržištu je mnogo flaširanih voda različitih proizvođača koji se utrkuju reklamama da zadobiju naše poverenje.
Pritom, vrlo malo ili nimalo znamo o njenom sadržaju, već se uglavnom rukovodimo lepotom ambalaže, cenom i udarnim sloganom koji određeni proizvođač prezentuje.
Pravilan izbor vode važan je za metaboličke procese u održavanju ravnoteže u organizmu. U skladu s tim, kako bi bili sigurni da pijete dobru vodu potrebno je obratiti pažnju na količinu natrijuma i minerala u flaširanoj vodi.
Optimalna voda za piće sadrži manje natrijuma, jer on može da utiče na rast krvnog pritiska. Takođe, zdrava voda ima bikarbonate, koji poboljšavaju varenje, kao i silicijum dioksid koji ulazi u sastav kostiju.
Sastav minerala je takođe važan, jer samo takva voda pomaže proces jonizacije i u tom smislu arteške vode su pravi primer kvalitetne, prirodno filtrirane vode koje izviru iz dubine zemlje, preko 300 metara, imaju prirodan proces filtracije prolazeći kroz stene i slojeve krečnjaka.
Takve vode mogu se svakodnevno piti i dobre su za sve starosne grupe. Prilikom kupovine vode potrebno je biti oprezan, bez obzira što flaširane mineralne vode uglavnom imaju važne minerale potrebne našem telu, ali i tu moramo biti oprezni jer visoke koncentracije određenih elemenata mogu da poremete uobičajeno funkcionisanje organizma.
Gazirane mineralne vode mnogima prijaju, ali se ne savetuje konstantna konzumacija jedne te iste vrste, odnosno, najbolje je da se pije malo gazirana, malo negazirana voda. Osobama koje imaju kamen u bubregu ne preporučuju se gazirane vode niti one sa visokim udelom natrijuma, jer pospešuju stvaranje kamena. Najbolji izbor su niskoalkalne vode koje sadrže dosta magnezijuma.
Kada je reč o ovom mineralu, veoma značajnom za ceo organizam, naučne studije govore da veća količina magnezijuma u vodi povezana sa manjim rizikom od nastajanja mnogih bolesti. Povećan krvni pritisak, aritmija, kalcifikacije arterija, ateroskleroza, problemi sa srcem dovode su u vezu sa nedostatkom magnezijuma.
Nedovoljan unos magnezijuma može izazvati osećaj umora, slabosti, trnjenje, grčeve, poremećaj srčanog ritma. Svi oni koji imaju problema sa štitastom žlezdom treba da izbegavaju vode koje sadrže jod.
Predoziranje vodom
Blagodet vode je evidentna, te se potrudite da vam uvek bude pri ruci, stvorite naviku pijenja vode i onda kada ne osećate žeđ, jer onog trenutka kada je osetite to znači da ste dehidrirali. Uglavnom je problem nedovoljnog unosa tečnosti tema o kojoj se govori, ali važno je znati da je moguće predozirati se vodom.
Ukoliko preterate sa vodom dolazi do hiperhidratacije, što dovodi do problema poput glavobolje, slabosti, povraćanja, povišenog krvnog pritiska i drugih problema. Hiperhidratacijom razblažuje se krv i smanjuje nivo elektrolita u krvi.
Posebno oprezne treba da budu osobe kojima je iz različith razloga sugerisano da piju što više vode, pa prekorače preporučene dve litre dnevno, ali treba znati da u tu količinu spadaju i drugi napici (čajevi, sokovi, voće).
To se naročito odnosi na one koji su na dijetalnom režimu ishrane ili se bave sportskom aktivnošću, koji pošto-poto posežu za enormnom količinom vode, praktično nalivajući se, pokušavajući da brzo nadoknade tečnost, što je sasvim pogrešno.
ALKALNE, KISELE I TERAPIJSKE VODE
Manjkavost vode sa gradskog vodovoda, odnosno česmovače, jeste to što ona ne poseduje veću količinu minerala, te iz tog razloga mnogi se opredeljuju za kupovnu vodu.
Prilikom izbora potrebno je dobro se informisati o tome da li je to voda koja se može neograničeno piti ili je za terapijske svrhe, te s njom ne treba preterivati. Najviše korišćena takozvana kisela voda bogata je natrijumom i nije preporučljiva za svakodnevnu upotrebu. Mineralne vode u većim količinama ne treba uzimati na svoju ruku. Kada ih birate važno je da imaju niske koncentracije nitrata i sulfata, hlorida, bora i natrijuma.
Osim toga, vrlo je važan odnos kalcijuma i magnezijuma. Terapijske vode po pravilu sadrže više kalcijuma, magnezijuma ili selena. Vodu bogatu magnezijumom treba da piju dijabetičari, hipertoničari, osobe sa gastritisom i pacijenti koji koriste diuretike.
Postoje i prirodne alkalne vode, idealne za osobe sa visokim šećerom, jer neutrališu kiselost krvi nastalu nakupljanjem ketona.
Mnoge prirodne alkalne vode su i oligomineralne, pa se preporučuju za svakodnevnu upotrebu osobama koje imaju loše regulisan dijabetes.
Naravno, ništa ne radite na svoju ruku, već se konsultujte sa lekarom i svakako dobro proučite deklaraciju vode za koju ste se odlučili, što uglavnom retko ko radi.
Tekst: MissBloom redakcija