Još pre smirivanja trusnog političkog tla na Bliskom istoku, jordanska kraljica Ranija je lično, putem svetskih medija, pozvala putnike iz svih krajeva sveta da posete njenu domovinu. Poznata i kao ikona stila, i kao borac za savremeni Jordan, ona je objasnila: "Turisti cene nekonvencionalno iskustvo, a mi imamo mnogo da ponudimo. Za nas su turisti više od posetilaca, oni su naši gosti. Ljudi će vas pozvati da sa njima podelite šolju čaja ili ručak. Uvek će vas dočekati topla dobrodošlica", poručila je kraljica Ranija.
Grad u stenama
I zaista, Hasemitska kraljevina Jordan poslednjih godina beleži milione posetilaca, nudeći svakom ponešto, bilo da ste ljubitelj istorije, prirode, ronjenja, letenja zmajem. Ili ste, jednostavno, poželeli da se ljujuškate na Mrtvom moru. To je, zapravo, jezero, toliko slano da se u njemu ne može kupati, ali se može plutati, što oduševljava goste Jordana.
U svakom delu zemlje nalaze se građevine koje svedoče o uzbudljivoj prošlosti Bliskog istoka. U glavnom gradu Amanu, koji se u rimsko vreme zvao Filadelfija, sačuvana je citaldela s Herkulovim hramom i amfiteatar, a iza islamskih osvajanja ostala je Džamija kralja Abule Prvog. Na jugu zemlje, svega nekoliko sati vožnje odatle ili od letovališta Akaba, stoji predivna, čudesna Petra. Uklesana u steni kao prestonica Nabatejskog carstva, dugo je bila čuvena kao neosvojiva, kao i po izvorištu bistre vode usred pustinje. Iako najstariji sačuvani spomenik potiče još od 3. veka p.n.e, arheolozi su uspeli da iskopaju tek oko pet odsto drevnog grada. U njemu su traga ostavili svi koji su kroz njega prošli: Egipćani, Asirci, Persijanci, Grci, Rimljani. Gledaoci holivudskog hita Indijana Džons - Poslednji krstaški pohod guraju se da uđu u čuvenu, 43 metra visoku građevinu Hazne ili Riznicu, gde se, prema filmskoj legendi, krije pehar večne mladosti. Ipak, velelepna unutrašnjost samo je scenografija iz studija. U stvarnosti, Riznica je prazna dvorana. Petra je najpoznatija po veličanstvenim grobnicama, i po nabatejskom pozorištu. Do polovine osamdesetih bila je dom beduina. Jedna od njihovih naseobina danas je pustinja Vadi Ram, inače jedino mesto u kojem raste crni iris, simbol Jordana. Beduini, čuveni po gostoljubivosti, dozvoljavaju putnicima da upoznaju njihov neobičan način života u zaštićenoj divljini, u kojoj se nalaze ostaci civilizacije stari više od 10.000 godina.
Stepenice za nebo
A na severu Jordana, kod granice sa Sirijom, otkrićete Džeraš, Pompeju Istoka, koji je još u doba Rimskog carstva bio najvažnije trgovačko i kulturno središte ovog dela sveta. Tu su rezervat prirode Dana, i čuveni mozaici u Madabi - iz palate jevrejskog kralja Iroda i Mapa, podni mozaik koji prikazuje Bliski istok u 6. veku. Oduševiće vas planina Nebo, mesto s kojeg se, po Starom zavetu, pruža pogled na Obećanu zemlju, a poznato je i kao mesto Mojsijeve smrti. Iako je grob vođe Jevreja i važnog proroka u hrišćanstvu i islamu ostao neotkriven, Nebo je cilj hodočasnika, koje čuva i vizantijsku crkvu iz 3. veka.
Ukoliko vas ne privlače tajne pustinje ili želite da se opustite od otkrivanja istorije, dopašće vam se plaže i grebeni Akabe. Više od dva milenijuma ovaj grad je važna luka na špicu Crvenog mora za brodove iz Azije, Afrike i Evrope. Danas je poznat po ronjenju i istraživanju bogatog života pod morem, sa hiljadu vrsta riba, stotinama korala. Tu su i delfini, morske kornjače, manta raže. Centar grada čuva brojne spomenike, od ranohrišćanske crkve od blata do tvrđave iz 16. veka, koju je vladar Kansur al-Guriji podigao kao vojno utvrđenje i karavan-saraj za hodočasnike u Meku.
Tragovima Lorensa od Arabije
Nedaleko od Akabskog zaliva nalazi se zamak Mamluk, poprište jedne od najčuvenijih bitaka Prvog svetskog rata. Bitka je bila deo arapske pobune i ovekovečena je u scenama holivudskog klasika Lorens od Arabije iz 1962. godine, u režiji Dejvida Lina. Film je osvojio sedam Oskara i proslavio britanskog glumca Pitera O’Tula u naslovnoj ulozi. Pre nego što ju je okupirala vojska Otomanskog carstva, ova tvrđava iz 16. veka pripadala je sultanatu Mamluk i vekovima je služila kao han za trgovce i hodočasnike na putu za hadž u Meku. U jordanskoj pustinji Vadi Ram čuva se još jedna uspomena na Lorensa od Arabije - kamp britanskog arheologa, avanturiste, vojnika i pisca Tomasa Edvard Lorensa, kako glasi pravo ime čoveka koji je ušao i u istoriju i u legende Jordana.
Hrana i piće
Uvek nasmejani, žitelji Akabe otkriće vam zašto je Jordan raj za gurmane. Ponudiće vam tradicionalno jelo mansaf, od jagnjećeg ili jarećeg mesa, sa jogurtom i aromatičnim biljkama, bademima i pinjolima, koje se služi s pirinčem. Ovo jelo se priprema satima, jede u velikom društvu, i to rukama. Među specijalitetima su i punjena jagnjetina, muskan, jelo od piletine s lukom, magloubu, od mesa ili ribe s pirinčem, zatim jordanski falafel, leblebije, pite... Jordanci najčešće piju čaj, arapsku kafu ili piće od cvetova narandže.
Tekst: Redakcija MissBloom.rs
Fotografije: Shutterstock