Možda bi Šon Koneri voleo da bude zapamćen po ulozi u njemu najdražem filmu Čovek koji je želeo da bude kralj. Sa zemljakom Majklom Kejnom on je te godine, 1975, napravio remek-delo. I nastavio dalje, dokazujući zašto je jedna od najvećih zvezda u istoriji sedme umetnosti. Možda bi mu bilo drago ako ga se setimo kao irskog pandura u Nedodirljivima (dobio jedinog Oskara). Ili monaha detektiva u ekranizaciji čuvenog Ekovog romana Ime ruže (nagrada BAFTA). Ili kao kapetana podmornice u Lovu na Crveni oktobar (partner Alek Boldvin ga je nazvao genijem). Nikada nećemo znati.
Ono što ga sigurno ne bi radovalo je to, što se na vest, da nas je u 91. godini napustio Šon Koneri, većina medija i obožavalaca zapravo opraštala od - Džejmsa Bonda. Slavni Škot je igrao u prvih sedam filmova o neuništivom agentu britanske krune. Iz ruku prave kraljice ponosno je primio titulu viteza, što mu nije smetalo da se do poslednjeg daha zalaže za samostalnost Škotske. Tako je bilo i sa Bondom: Koneri je tokom cele karijere bežao od lika koji ga je vinuo u holivudsko nebo, a da se do danas nije našao glumac koji bi ga nadmašio u toj ulozi.
Konerijeva fraza Ime mi je Bond, Džejms Bond, jedan je od onih legendarnih trenutaka u istoriji filma koji rađa brojne kopije i parodije. Drugi trenutak je fenomen Bondovih devojaka. Serijal je sledio zamisao Bondovog oca, pisca Jana Fleminga, da se u svakom nastavku pojavi bar jedna mlađana seks-bomba koje će glavnom junaku biti protivnica ili saveznica, ponekad oboje, a gotovo uvek ljubavnica. Konerijevi filmovi o Bondu su postavili standard u modernoj lepoti. Izvrsno građene, sa modnim ukusom koji je više muškobanjast nego glamurozan, bez nakita i laka za nokte - kada treba, i bez odeće - ove heroine su odgovarale figuri opasne žene. Takve su morale da budu, jer su sve odreda imale loša iskustva sa muškarcima. Neke su, poput Hani Rajder u Doktoru Nou, Pusi Galor iz Goldfingera i Tifani Kejs iz Dijamanti su večni čak bile žrtve silovanja još u pubertetu. A onda bi upoznale Bonda. Okrutni plaćeni ubica koji u slobodno vreme zavodi žene i ispija martini, svoj mačo imidž je u krevet prenosio tako što se prema partnerki ponašao kao zaštitnik i ljubavnik iz snova. Čak i onda, kada zna da mu ta žena radi o glavi.
U prvu bondovsku avanturu Koneri je poveo skupljačicu školjki sa Jamajke, Hani Rajder. U filmu Dr No iz 1962. godine, njih dvoje se susreću u sceni koja će postati antologijska. Devojka savršenog tela izranja iz okeana sa nožem, zadenutim u gaćice, i nešto pevuši. Tajni agent joj odgovara pesmom, potom prilazi i predstavlja nam prvu Bondovu devojku, švajcarsku početnicu Ursulu Andres.
"Šta radiš ovde? Tražiš li školjke?", pita ga Hani. "Ne, samo tražim", odgovara Bond sa smeškom ajkule, gutajući pogledom njenu zanosnu figuru. Beli Ursulin bikini sa pojasom, dizajn Tese Prendergast, postao je toliko važan u istoriji mode, da je pre dvadeset godina prodat za 40.000 funti na aukciji. Danas ima stranicu na Vikipediji. Uostalom, kao i odrednica Bondove devojke.
NIKAD NE RECI "NIKAD"
Ursula Andres danas ima 84 godine i živi u Rimu. Na vest o smrti prvog filmskog partnera, opisala je kako je zaista izgledala njihova saradnja. "Prvi put smo se sreli u trpezariji malog hotela gde smo svi odseli. On je imao svoj sto, a ja sam bila pomalo stidljiva. Ali, to se izgubilo tokom snimanja. Koneri se ponašao veoma zaštitnički prema meni, bio je divan, fantastičan. Obožavao je žene. Muškarac od glave do pete. Budžet filma je bio mali, a ja sam pristala na ulogu iako sam verovala da ga neće videti mnogo ljudi. Eh, nisam poznavala Šona. Mislila sam da će to biti moj prvi i poslednji film. Umesto toga, sve je poletelo, hemija među nama je proradila i bili smo savršeni partneri", seća se danas glumica. "Bio je sjajan čovek. Danas takvi muškarci ne postoje. Svi su previše narcisoidni, previše zauzeti sobom. Vrlo je teško pronaći nekoga poput Šona. Bio je sjajan prijatelj i sjajan glumac", kaže ona. Ako bi u jednoj reči opisivala kakav je on kao prijatelj, Andres bi rekla odanost. "Umeo je da brzo pronikne u ljude, naročito one koji su puni sebe i površni. Imao je smisao za humor koji mi se mnogo dopadao. Poslednji put sam ga videla u Švajcarskoj. Šon je imao kuću blizu moje, u Gštadu. Proveli smo mnoge večeri zajedno i pozivao bi me svuda, u Monte Karlo, London, Njujork. Od prvog dana smo bili i ostali prijatelji. Za mene Šon nije mrtav. Uvek će biti sa mnom", kaže Ursula Andres.
Valeri Leon je bila Bondova devojka u filmu Nikad ne reci nikad, poslednjem u kome je Koneri igrao superšpijuna. Te, 1983. godine, isticala joj je četvrta decenija života. Slavnog partnera se seća sa dobrim razlogom: nikada ranije nije snimala naga sa muškarcem u krevetu. "Koneri je izuzetan čovek. Bila sam jako zabrinuta kako ćemo uraditi tu scenu jer mi je, uprkos godinama, bila prva u karijeri. On mi je potpuno olakšao snimanje", kaže glumica, koja je u filmu igrala lik Lejdi. Umesto neprijatnosti, set u hotelu na Bahamima se orio od smeha. "Za snimanje je bilo potrebno mnogo vremena jer je on bio perfekcionista. Nije izlazio iz kreveta celo jutro. Ali, kada se pojavila njegova supruga (slikarka Mišelin Rokeburn) da posmatra scenu, ništa ga nije tako brzo isteralo iz kreveta", smejući se priča Leoneova. "On je bio najveći seks-simbol tog vremena, tako da nije čudno što sam bila zabrinuta kako ću izgledati u sceni s njim. Osećam da je u ulogu tajnog agenta uneo dosta svoje ličnosti. Šon je stvorio Bonda, ali je i Bond stvorio Šona", smatra Valeri Leon. Za prijatno iskustvo ona mu se odužila tako što mu je dva puta spasla život tokom snimanja - jednom kada su ga pojurile ajkule, a drugi put kada mu je hotelska soba otišla u vazduh, verovatno od loših instalacija.
Ako bismo na listu najboljih Konerijevih filmova stavili i jedan o agentu 007, Goldfinger iz 1964. godine je esencija ranog serijala i njegove glume. Megalomanski negativac, seksi devojke sa čuvenom Pusi Galore na čelu i politički nekorektni mačo heroj koji dobija sopstveni aston martin i prvi put izgovori martini, promućkan, ne promešan - konačno smo dobili Bonda kakvog danas znamo. Jedino što se nije moglo ponoviti je sirovi škotski šarm i akcenat. Onor Blekmen je postala slavna preko noći. Mnogi je smatraju najboljom Bondovom devojkom u celom serijalu, jer je bacila potpuno drugačije svetlo na ovaj lik. Glumica je u vreme snimanja imala već 38 godina, i igrala je ženu sa kojom nema šale. Šarmu Konerijevoj lika odolevala je skoro do kraja. Odnosno, do antologijske scene na slami u jednoj štali. Filmovi o Bondu su se snimali skoro svake godine, a agentu su se pridružile i zvanično najlepše žene sveta.
NEVINO I SMEŠNO
U Operaciji Grom igrale su Klodin Ože, mis Francuske i Lucijana Paluci, mis Nemačke. Paradu devojaka je predvodila Martina Besvik. Karijeru joj je odredila uloga Pole Kaplan, agentkinje CIA koja se radije ubija nego da izda britanskog kolegu, dok je u filmu Iz Rusije s ljubavlju igrala Ciganku Zoru. Od ostalih devojaka se izdvajala po tome što je Konerijev Bond nije odveo u krevet, ali se verovalo da Koneri jesti. Njih dvoje su se neprestano zadirkivali i smejali, on joj je često namigivao i zadirkivao, a u pauzama između scena snimljena je kako sedi u njegovom krilu, obučena samo u bikini. Danas 79-godišnja engleska glumica opisuje ulogu Bondove devojke kao jedno od najsrećnijih vremena u njenom životu. Rado se seća setova u Gromu koji je sniman na Bahamima. Koneri je tada već bio u zenitu popularnosti. "Sva štampa je bila tamo. Bilo je prilično teško. Ljudi bi ga okružili na plaži posle celog dana snimanja, Šon bi se iznervirao - i otišao. Ali privatno, on je bio duša zabave", seća se Besvik danas. Priznaje da su se odično zabavljali na snimanju. "Kada sam radila scenu, on bi mi ušao u vidokrug, počeo da pravi grimase i ja nisam mogla da se uzdržim od smeha, tako da smo se stalno kikotali", kaže Besvikova. Ali, sve je bilo potpuno nevino, tvrdi ona. Primljena je u veselu ekipu filma, kojoj su pored Konerija i njegove prve supruge, Dijane Silento, pripadali još reditelj Terence Jang i glumice Ože i Paluci. "Ljudi su bili ubeđeni da smo bili u vezi. Zaista nismo. Smejali smo se i blesavili, ali je tamo bilo i prijateljstva", seća se Martina Besvik zlatnih uspomena sa Šonom Konerijem.
U KREVETU S NEPRIJATELJEM
Ko je gledao Doktora Noa, zna da nije Koneri zaslužan za rečenicu Bond, Džejms Bond, nego da samo podsmešljivo odgovara još jednoj lepotici iz tog filma, pošto mu se predstavila sa: Trenč, Silvija Trenč. Glumila ju je Junis Gledston. Sa njom je Koneri podelio intimne trenutke i u filmu Iz Rusije s ljubavlju, ali je u tom nastavku slavu odnela Danijela Bjanki. Italijanska manekenka je igrala sovjetskog oficira Tatjanu Romanovu, koja se usred Hladnog rata žrtvuje da bi agenta protivničke strane spasla od trovanja.
Tekst: Redakcija MissBloom.rs
Fotografije: Profimedia