Da li život u poznom kapitalizmu zaista mora da se odvija po ustaljenoj ruti između kancelarije, fitnes ili joga centra (može se upisati bilo koji drugi objekat za relaksaciju, obnavljanje energije, oslobađanje stresa ili izbacivanje akumuliranog besa) i kuće? Da bi koncept, odnosno slika naših života bila potpuna, potrebno je dodati i obaveznu vikend ideologiju - poslednja dva dana u nedelji koja se, sudeći samo po društvenim mrežama, očekuju kao dolazak Mesije, a ispunjavaju kratkim putovanjima, opsesivnom kupovinom, partijanjem do svitanja ili, zavisno od ukusa, tupim pogledom u plafon kao izrazom čistog zena. Čitava svita eksperata koji ljudima u samom finalu druge decenije 21. veka pomaže da prežive - neće imati mnogo toga da predloži kako bi se ovakav raspored i redosled razglobio, ali će se uhvatiti za tehnike, tajna ili instant znanje, psihofizičke veštine koje će teret, rutiniziranost i posledice savremenog načina života prihvatiti i olakšati. Uz podrazumevajuće obećanje da je sreća ipak moguća.
Radimo da bismo živeli
Međutim, pojavljuju se generacije koje ne žele da žive tako. I sve su glasnije. O čemu je reč?
New York Times je ne tako davno objavio članak koji je ustalasao duhove širom sveta. Pođimo samo od naslova "Kako se penzionisati u tridesetima i imati milion dolara na računu?" Iz perspektive osobe zarobljene u sopstvenoj kancelariji bez ikakve ideje o alternativnoj verziji svakodnevice, većina bi odgovorila - nikako. Ali, tekst zapravo analizira novi pokret FIRE koji su sa mnogo entuzijazma i rešenosti prihvatili milenijalci - ljudi rođeni osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, a nema sumnje da će njihovim stazama krenuti i generacije s početka veka. FIRE je zapravo skraćenica i znači - financial independence, retire early. Ideja je da se odmah nakon studija ozbiljno posveti poslu kako bi se već početkom četvrte decenije života uživalo u plodovima svog rada. Pripadnici FIRE pokreta smatraju da je decenija požrtvovanog rada i štedljivosti uz jasno postavljene ciljeve i dobru strategiju dovoljna da se obezbede za ostatak života. Zapravo, spremni su da žrtvuju jednu dekadu gotovo asketskom načinu života, kako bi u zrelosti mogli da priušte sebi da zaista osete taj isti život.
Na prvom mestu, postavlja se pitanje - šta su njihovi motivi? Lenjost? Odsustvo ambicija? Nedostatak radne etike? Naprotiv. Pripadnici ovog pokreta ne potcenjuju vrednost rada, ali ne žele da tome podrede sve drugo što takođe čini život. Reč je o ljudima koji su odrastali gledajući svoje roditelje kako pokušavaju da dobiju bitku s vremenom. Na dnevnom nivou. Koncept radnog vremena od 9 do 17 sati za njih je neprihvatljiv. Dalje, radimo da bismo živeli, a ne živimo da bismo radili - suština je novog pristupa osnovnim životnim pitanjima.
Od tridesetih godina, život bi trebalo da bude ispunjen stvarima koje zaista usrećuju, a ne neprestanom anksioznošću, stresnim planiranjem i strahovanjem za budućnost. Protivnici pokreta to svode na beskrajni i banalni hedonizam, a zapravo je akcenat na bavljenju sobom, suštinskim potrebama bića, širenju sopstvenih vidika. U fokusu je unutrašnje bogatstvo, izgradnja porodice ili posvećenost sebi. Generacije koje veruju u FIRE ideologiju, smatraju unutrašnji razvoj osnovom sreće i ispunjenosti. Ukoliko je fokus najvećim delom na karijeri, čovek propušta priliku da zaista upozna sebe. Celina mu, smatraju nove generacije, uvek izmiče.
Sloboda kao prioritet
Interesantno je da se FIRE pokret pojavljuje baš u vreme kada sve više ljudi traga za alternativom ustaljenom radnom vremenu i načinu života. Poslednjih godina primetna je popularnost netradicionalnog pristupa radu, pojava novih zanimanja, freelance, coworking. Uspon online komunikacija i društvenih mreža stvorili su prostor za to i ohrabrili mnoge. FIRE pokret nije rezultat novih mogućnosti, iako će ih bez sumnje koristiti, on je pre posledica života kakav znamo, ishodište kapitalizma koji je izneverio nadanja generacija koje su ga stvarale. FIRE je odgovor na savremeno korporativno poslovanje.
Kako izgleda strategija onih koji žele da posle tridesete uspostave kontrolu nad sopstvenim vremenom i životnim sadržajima? Da bi se za deset godina uštedelo milion evra nije dovoljno samo raditi od jutra do mraka, prihvatati sve mogućnosti i posvećeno štedeti. Važan je i izbor zanimanja. Istraživanja su pokazala da su najbrojniji pripadnici pokreta muškarci zaposleni u IT industriji, jutjuberi i influenseri, preduzetnici različitih profila. Da bi se pedeset godina života provelo bez stvaranja prihoda, što mnogi i dalje vide kao besmislicu i utopiju, ta ključna decenija podrazumeva velika odricanja. Prema istraživanjima, onaj ko želi da se penzioniše u tridesetoj mora polovinu svoje mesečne zarade da ostavlja po strani. Pripadnici FIRE pokreta plaćaju visoku cenu kapitalizmu kako bi u jednom trenutku potpuno izašli iz njega. U svemu su štedljivi. Nose jeftinu odeću, voze stare automobile, retko izlaze u kafiće i restorane, malo putuju.
Potom, na red dolazi pitanje - da li je ušteđeni milion, ako se do njega dođe, dovoljan da pokrije narednih pet decenija života? Oni koji veruju u FIRE ideologiju svesni su da nikada neće živeti u luksuzu i da će do kraja života morati da budu veoma racionalni, ali njihov prioritet je sloboda, a ne izobilje. Strah od gubitka posla, neprestanu zarobljenost u lavirintima moderne korporativnosti i opštu finansijsku nesigurnost ne žele u svom životu. Ne obaziru se čak ni na faktore kao što su ekonomska nesigurnost, inflacija, povećanje troškova u starosti, kada zdravlje postaje slabije, medicinska nega neophodnija, a potrebe veće. Njihov odgovor je da se sa potpuno istim neizvesnostima suočavaju i ljudi sa tradicionalnim pristupom poslu. Zagovornici novog koncepta ubeđeni su u to da je strah od budućnosti ono na čemu se kapitalizam i zasniva. Stoga ne veruju da je redovna plata zaštita od mogućih nesreća i loših okolnosti koje mogu da progutaju čitavu ušteđevinu.
Utisak je da se čitava polemika vodi oko samih prioriteta. Kako ko vidi život i šta želi od njega? Kao i uvek kada se govori o radikalno novim idejama, potrebno je mnogo hrabrosti da se odustane od utabane rute, čak i kada je prisutna svest o njenim manama. Stara, dobro poznata dilema o komforu i spremnosti da se iz njega iskorači zarad velike promene. O FIRE pokretu će se tek govoriti i u vezi s njim otvaraće se druga, bitna pitanja. Recimo, da li će žene imati jednake šanse kao i muškarci da zarade zacrtanu sumu? Koliko će se nova filozofija odraziti na pojačano interesovanje za određena zanimanja i pad za neka druga? Kako će to uticati na konkurentnost i da li će borba za radna mesta biti još intenzivnija? Da li će ljudi sa umetničkim talentima bez dara za IT, moderne tehnologije i slična zanimanja moći da se uključe u ovu bitku?
Vreme će dati odgovore. Postavka je jasna. Na potezu su prve generacije koje će možda promeniti način života kakav poznajemo. A možda i neće.
Tekst: Redakcija MissBloom.rs
Fotografije: Shutterstock